Идеја о формирању психијатријске болнице у Горјој Топоници потиче из давне 1911 године. Земљишни комплекс од око 86 хектара добила је Краљица Наталија после развода брака од Краља Милана Обреновића и исти продаје српској држави за 100 000 динара. На купљеном комплексу налазиле су се 2 веће зграде и једна магаза изградјене од тврдог материјала, док је део земљишта био засадјен боровима, јелом, тујом и другим култивисаним дрвећем. Купљено земљиште је наменски уступљено санитетском одељењу Министарства унутрашњих послова ондашње Србије.1912. - 1918. Први светски рат одлаже припреме и изградњу душевне болнице.
1923. Почиње изградња специјалног павиљона "Вила Топоница" за смештај и хоспитализацију Принца Дјордја Карадјордјевића, који је 9 јуна 1926 године принудно превезен возом из Беља у Горњу Топоницу, где остаје до априла месеца 1941 године.
1924. - 1926. Изградјене су прве зграде за смештај и лечење душевно оболелих лица.
1927. Државна душевна болница званично је почела да ради 1 маја 1927 године када је возом из Психијатријске болнице Београд пребачено 200 болесника. Први управник био је Марко Радман.
1941. - 1944. Болница није престала са радом ни у току Другог светског рата када је збрињавала болеснике под покровитељством Црвеног крста.
1953. Душевна болница мења назив у Психијатријску болницу.
1969. Психијатријска болница мења свој статус и прераста у Неуропсихијатријску болницу.
1972. Мења назив и постаје Институт за неуропсихијатрију Медицинског факултета у Нишу.
1982. Издваја се из састава Института и постаје - Специјална психијатријска болница Горња Топоница.
2005. Отворен је Центар за заштиту менталног здравља у заједници, у Нишу.
2007. Поново мења назив и постаје Специјална болница за психијатријске болести ''Горња Топоница''