Специјална болница за психијатријске болести “Горња Топоница“ једна је од пет психијатријских болница у Србији и уједно највећа међу њима.
Из историје установе издваја се да је почела са радом 1. маја 1927. године, а занимљив је податак да је у посебном павиљону, у периоду од отварања болнице до окупације Србије у II светском рату 1941. године, ту био смештен принц Ђорђе Карађорђевић. Ове, 2017. године, обележава се 90 година рада Специјалне болнице за психијатријске болести “Горња Топоница“. Болница у Горњој Топоници, удаљена је 13 километара од Ниша, града са 250 хиљада становника, који представља регионални центар југоистока Србије. Капацитет установе је 800 постеља, а о пацијентима оболелим од психотичних поремећаја брине 490 запошљених здравствених и помоћних радника. Четрнаест болничких одељења смештено је у десет зграда, које се налазе у парку површине 35 хектара.
У мрежи здравствених установа Србије Специјална болница за психијатријске болести “Горња Топоноца“ има посебно место и због чињенице да се једина налази јужно од Београда, док су остале лоциране у главном граду (Клиника за психијатријске болести “Лаза Лазаревић“) и Војводини (У Вршцу, Ковину и Новом Кнежевцу). То значи да ка Болници у Горњој Топоноци гравитира више од две трећине територије наше државе, односно да се у њу упућују пацијенти са психијатријских одељења свих општих болница јужне, источне и централне Србије.
Као установа са дугом традицијом, Болница се временом профилисала као регионални центар за лечење психотичних поремећаја, центар за судску психијатрију и болести зависности, а последњих десетак година и за лечење оболелих од Алцхајмерове болести и других дементних стања. Психијатријска болница у Горњој Топоници има дугу традицију и представља установу у којој су исписиване странице психијатрије у нашој земљи. У претходних девет деценија, у складу са развојем медицине мењао се начин лечења оболелих од душевних болести и болница је мењала своје лице, али је увек имала значајно место на карти здравствених установа. Као једина велика психијатријска установа у Србији јужно од Београда, она се наметнула као важна карика у третману особа оболелих од хроничних психоза, а посебно у периоду у коме је хоспитализација била доминантно решење за највећи број шизофрених пацијената.
